I TAKO...
nasojbebici | 11 Jun, 2007, 17:00 |
Generalna
| (1215 Reads)
Nema vise krvi. Opet spavam sa svojom srecicom i opet bez ikakve zastite. Ali znam da necemo uspeti ni ovaj put. Ustvari, nema sad tu 'uspeti - ne uspeti' jer sam odlucila da se nikada vise ne opterecujem. Tako samo sve pokvarim. Sigurna sam da si zato i 'otisla'. Plasila sam se da ce taj uzasan dogadjaj (i dalje nemam snage da izgovorim koji) udaljiti mene i Marka, ali nije. Zapravo mislim da nas je cak zblizio. Samo Bog zna koliko sam srecna sto ga imam, koliko mi je malo zao sto ne zivim vise onako 'ludo' zbog njega. Koliko zelim da se udam za njega...bez ikakvog predomisljanja. Jedino sto se drasticno promenilo su moja osecanja prema trudnoci i bebama. I dalje ja to zelim vise od svega, i dalje mi se srce cepa kada vidim veliki stomak na nekoj srecnici ili preslatko malo detence koje grli svoje roditelje. Samo vise nemam snage... Mislim da cak ni sama nisam svesna koliko me je onaj bol pogodio. Smejem se ja, uzivam, ali osecam da je nesto drugacije. Strah me je. Strah me je nadanja, planiranja, pricanja o tome. Strah me je nove menstruacije ili jos gore ponovnog gubitka. Pitam se kako cu izdrzati. A navodno nakon pobacaja moguce je zatrudneti tek posle 3 meseca, mada je mozda to slucaj samo za one kasnije spontane. Ma ne znam vise nista. I oprosti sto ti vise ne tepam i ne pisem onako sa ljubavlju, ali znaj da si mi i dalje potrebna najvise na svetu. Samo me je jednostavno strah... Strah me da te volim kao nekada, jos ova dusa tebi pripada.Strah me da te volim kao nekada,hiljadu tuga, sreca nikada!
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=6509
