I TAKO...
nasojbebici | 11 Jun, 2007, 17:00 |
Generalna
| (1215 Reads)
Nema vise krvi. Opet spavam sa svojom srecicom i opet bez ikakve zastite. Ali znam da necemo uspeti ni ovaj put. Ustvari, nema sad tu 'uspeti - ne uspeti' jer sam odlucila da se nikada vise ne opterecujem. Tako samo sve pokvarim. Sigurna sam da si zato i 'otisla'. Plasila sam se da ce taj uzasan dogadjaj (i dalje nemam snage da izgovorim koji) udaljiti mene i Marka, ali nije. Zapravo mislim da nas je cak zblizio. Samo Bog zna koliko sam srecna sto ga imam, koliko mi je malo zao sto ne zivim vise onako 'ludo' zbog njega. Koliko zelim da se udam za njega...bez ikakvog predomisljanja. Jedino sto se drasticno promenilo su moja osecanja prema trudnoci i bebama. I dalje ja to zelim vise od svega, i dalje mi se srce cepa kada vidim veliki stomak na nekoj srecnici ili preslatko malo detence koje grli svoje roditelje. Samo vise nemam snage... Mislim da cak ni sama nisam svesna koliko me je onaj bol pogodio. Smejem se ja, uzivam, ali osecam da je nesto drugacije. Strah me je. Strah me je nadanja, planiranja, pricanja o tome. Strah me je nove menstruacije ili jos gore ponovnog gubitka. Pitam se kako cu izdrzati. A navodno nakon pobacaja moguce je zatrudneti tek posle 3 meseca, mada je mozda to slucaj samo za one kasnije spontane. Ma ne znam vise nista. I oprosti sto ti vise ne tepam i ne pisem onako sa ljubavlju, ali znaj da si mi i dalje potrebna najvise na svetu. Samo me je jednostavno strah... Strah me da te volim kao nekada, jos ova dusa tebi pripada.Strah me da te volim kao nekada,hiljadu tuga, sreca nikada!
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=6509
RAZOCARENJE
nasojbebici | 04 Jun, 2007, 20:00 |
Generalna
| (1580 Reads)
31. MAJ, POSLE PONOCI – 2 TESTA TRUDOCE, OBA NEGATIVNAKasni mi 8 dana. Puno je to ipak, moram da proverim jesam li ili nisam... 00:00h – ulazim u kupatilo cvrsto drzeci u ruci 2 kutijice sa naslikanom jajnom celijom i malim spermatozoidima. Osecam se jako cudno, sve u stomaku mi se prevrce. 00:05h - radim oba testa. Cekam... Razmisljam samo o tome sta cu ako su negativni. Kako cu reci Marku, on je vec unapred srecan. Cekam... Moracemo sve ispocetka. Cekam... Plasim se. Gledam na sat, prolazi i zadnji minut cekanja. Srce mi lupa nenormalno. 00:11h – uzimam testove, zatvorenih ociju. Trenutak vecnosti. Otvaram oci. Na svakom testu po jedna bordo crta. Jedna, samo jedna... Dah mi zastaje. Ponovo zatvaram oci. Pokusavam da ugusim jecaj. Najbolniji jecaj u mom zivotu. Suze se slivaju niz moje obraze u potocima. NIJE FER, NIJE FER, NIJE FER!!! A onda Markov zagrljaj, toplina, drhtaji i osecaj snaznog udaranja njegovog srca na mojim grudima. Smiruje me njegova blizina, srecna sam sto nisam sama, hvala mu do neba. Ali... ja vise nisam ja! * * * * * * *01. JUN, POPODNE – 1 TEST TRUDNOCE, OPET NEGATIVANJos nisam dobila. Marku i meni dan je super! Ajmo za svaki slucaj jos jedan test. On je u sobi, ja u kupatilu. Sedim na wc solji, radim test. Ovaj put gledam u njega svo vreme. PONOVO SAMO JEDNA JE**NA CRTICA! Al nema vise plakanja, nema, obecala sam. Vicem mu "Opet jedna i bas nije lepa, ne volimo je". Zvucim opusteno, a pitam se da li primecuje koliko me boli. * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *03. JUN, JUTRO – DOBIJANJE MENSTRUACIJEOboje smo u mom krevetu, dremamo. Sve je bas fino. Odlazim u wc. KRV! Znam da sam rekla da necu plakati, li ne mogu da se obuzdam, zaista. Lezim pored njega, brise mi suze koje ne umem da zadrzim. U glavi mi je samo jedna pokleto bolna istina – IZGUBILA SAM SVOJU BEBU! Zato su mi odjednom nestali svi simptomi trudnoce, zato mi je kasnilo toliko. Moj mali andjeo je bio tu, u meni, a onda se ponovo vratio na nebo. Ja sam kriva! O Boze, zelim da me nema! * * * * * * * * * P.S. MALENO MOJE MOLIM TE OPROSTI MI... TAKO MI JE ZAO... VOLIM TE!
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=6508
